Post 23,1-4.19-19
Duljina Sarina života bila je stotinu dvadeset i sedam godina. Sara umrije u Kirjat Arbi, to jest u Hebronu, u zemlji kanaanskoj; i Abraham uđe u žalost za Sarom i naricaše za njom.
Potom se Abraham digne ispred svoje pokojnice te prozbori sinovima Hetovim: »Premda sam ja među vama doseljeni stranac, prodajte mi zemljište za grob među vama, tako da mogu iznijeti svoju pokojnicu i sahraniti je.« A onda Abraham sahrani svoju ženu Saru u spilji na poljani Makpeli nasuprot Mamri – danas Hebronu – u zemlji kanaanskoj.
Post 24,1-8.62-67
Abraham bijaše već ostario, zašao u godine, Gospodin je Abrahama blagoslovio u svemu.
Abraham prozbori svome najstarijem sluzi u kući, pod čijom je upravom bilo sve njegovo: »Stavi svoju ruku pod moje stegno da te zakunem Gospodinom, Bogom neba i Bogom zemlje, da mome sinu nećeš nabaviti za ženu ni jednu od kćeri Kanaanaca, među kojima boravim, nego ćeš otići u moj rodni kraj i dobaviti ženu mom sinu Izaku.« A sluga mu reče: »A što ako žena ne htjedne za mnom ići u ovu zemlju? Hoću li ja onda odvesti tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?« Abraham mu odgovori: »Dobro pripazi da onamo ne vodiš moga sina! Gospodin, Bog nebesa, koji me odveo iz kuće moga oca i rodnog kraja i koji mi je pod zakletvom obećao: ‘Tvome ću potomstvu dati ovu zemlju’, pred tobom će poslati svog anđela, i odande ćeš ti dovesti ženu mome sinu. A ako žena ne bude htjela za tobom poći, ti ćeš biti oslobođen od ove moje zakletve; ali moga sina onamo ne vodi!« Izak se vratio iz blizine Beer Lahaj Roja; živio je, naime, u kraju Negeba. U predvečerje iziđe Izak da se poljem prošeta; diže oči i ugleda deve gdje dolaze. Kad Rebeka, podigavši svoje oči, opazi Izaka, sjaha s deve pa zapita slugu: »Tko je onaj čovjek što poljem ide nama ususret?« A sluga odgovori: »Ono je moj gospodar.« Nato ona uze koprenu te se pokri.
Sluga ispriča Izaku sve što je učinio. Tada Izak uvede Rebeku u svoj šator i uze je sebi za ženu. U ljubavi prema njoj Izak je nalazio utjehu nakon smrti svoje majke.

Ps 106,1-5

PSALAM 106 (105)

Aleluja! Hvalite Gospodina jer je dobar,
jer je vječna ljubav njegova!
Tko će izreć’ djela moći Gospodinove,
tko li mu iskazat’ sve pohvale?

Blaženi što drže naredbe njegove
i čine pravo u svako doba!
Sjeti me se, Gospodine, po dobroti prema svome puku,
pohodi me spasenjem svojim
da uživam sreću izabranih tvojih,
da se radujem radosti naroda tvoga,
da tvojom se baštinom ponosim.


Mt 9,9-13
(Mk 2, 13–17; Lk 5, 27–32)
Odlazeći odande, ugleda Isus čovjeka zvanog Matej gdje sjedi u carinarnici. I kaže mu: »Pođi za mnom!« On usta i pođe za njim.
Dok je Isus bio u kući za stolom, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše za stol s njime i njegovim učenicima. Vidjevši to, farizeji stanu govoriti: »Zašto vaš učitelj jede s carinicima i grešnicima?«
A on, čuvši to, reče: »Ne treba zdravima liječnika, nego bolesnima. Hajdete i proučite što znači: Milosrđe mi je milo, a ne žrtva. Ta ne dođoh zvati pravednike, nego grešnike.«