Hoš 8,4-7.11-13
Kraljeve su postavljali bez mene,
knezove birali bez znanja moga.
Od srebra svog i zlata načiniše sebi kumire
da budu uništeni.
Odbacih tvoje tele, Samarijo,
na njih se gnjev moj rasplamtio.
Dokle će ostati nečisti
sinovi Izraelovi?
Umjetnik ga je neki načinio,
i ono Bog nije.
Prometnut će se u komadiće tele samarijsko.
Posijali su vjetar, i požet će oluju;
žito im neće proklijati,
neće brašna dati;
ako ga i dade,
proždrijet će ga tuđinci.
Žrtvenike je umnožio Efrajim,
za grijeh su mu oni poslužili.
Da mu i tisuću zakona svojih napišem,
oni ih smatraju tuđima.
Nek’ žrtvuju klanice što mi ih prinose,
nek’ samo jedu meso!
Gospodinu se ne mile.
Odsad će se spominjati bezakonja njihova
i njihove će kazniti grijehe:
u Egipat će se oni vratiti.

Ps 115,3-10
Naš je Bog na nebesima,
sve što mu se svidi to učini.

Idoli su njihovi srebro i zlato,
ljudskih su ruku djelo.
Usta imaju, a ne govore,
oči imaju, a ne vide.
Uši imaju, a ne čuju,
nosnice, a ne mirišu.

Ruke imaju, a ne hvataju,
noge imaju, a ne hodaju;
glas im iz grla ne izlazi.
Takvi su i oni koji ih napraviše
i svi koji se u njih uzdaju.

Dome Izraelov, u Gospodina se uzdaj!
– On je štit i pomoćnik njihov.
Dome Aronov, u Gospodina se uzdaj!
– On je štit i pomoćnik njihov.

Mt 9,32-38
Tek što oni iziđoše, gle, doniješe mu njemaka opsjednuta. Pošto izagna đavla, progovori njemak. Mnoštvo se čudom čudilo i govorilo: »Nikada se takvo što ne vidje u Izraelu!« A farizeji govorahu: »Po poglavici đavolskome izgoni đavle.«
I obilazio je Isus sve gradove i sela učeći po njihovim sinagogama, propovijedajući evanđelje o Kraljevstvu i liječeći svaku bolest i svaku nemoć.
Vidjevši mnoštvo, sažali mu se nad njim jer bijahu izmučeni i ophrvani kao ovce bez pastira. Tada reče svojim učenicima: »Žetve je mnogo, a radnikâ malo. Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju.«