Pnz 31,1-8

IV. MOJSIJEV SVRŠETAK

Mojsije dođe da upravi ove riječi svemu Izraelu: »Meni je danas sto dvadeset godina« – reče im. »Ne mogu više izlaziti i ulaziti. A Gospodin mi je rekao: ‘Nećeš prijeći ovog Jordana!’ Sam Gospodin, Bog tvoj, pred tobom će prijeći; on će pred tobom potući one narode da ih otjerate s posjeda. Jošua će pred tobom ići, kako je Gospodin rekao. Gospodin će postupiti s njima kako je postupio sa Sihonom i Ogom, amorejskim kraljevima, i njihovom zemljom kad ih uništi. Pred vas će ih Gospodin položiti, a vi ćete s njima postupati prema svim naredbama koje sam vam dao. Ohrabrite se i budite odlučni! Ne bojte se i nemojte prédati pred njima. Ta sâm Gospodin, Bog tvoj, ide s tobom; neće te zapustiti niti će te ostaviti.«
Tada Mojsije zovnu Jošuu pa mu reče pred svim Izraelom: »Ohrabri se i budi odlučan! Jer ti ćeš ići s ovim narodom u zemlju za koju se Gospodin zakle ocima njihovim da će im je dati; ti ćeš im je predavati u baštinu. Sam Gospodin ide pred tobom; on će s tobom biti; neće te zapustiti niti će te ostaviti. Ne boj se i ne dršći!«

Pnz 32,3-4a.7-9.12-12
Jer, Gospodnje ću ime uznositi,
a vi Boga našeg veličajte!

On je Stijena, djelo mu je savršeno,
 

Spomeni se dana pradavnih,
promotri godine od naraštaja do naraštaja.
Oca svoga pitaj, i poučit će te,
pitaj starije, pa će ti kazati.
Kad je Višnji baštinu dijelio narodima,
kad je razmještao sinove čovječje,
odredi im međe po broju Božjih sinova:
tad Gospodina njegov narod zapade,
Jakov bî njegova baština.

Gospodin sâm njega je vodio,
tuđeg boga s njim ne bijaše.

Mt 18,1-5.12-14

(Mk 9, 33–37; Lk 9, 46–48)
U onaj čas pristupe učenici Isusu pa ga zapitaju: »Tko je, dakle, najveći u kraljevstvu nebeskom?«

On dozove dijete, postavi ga posred njih i reče: »Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao djeca, nećete ući u kraljevstvo nebesko. Tko god se dakle ponizi kao ovo dijete, taj je najveći u kraljevstvu nebeskom. I tko primi jedno ovakvo dijete u moje ime, mene prima.«
(Lk 15, 3–7)
»Što vam se čini? Ako neki čovjek imadne sto ovaca i jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset i devet u gorama i poći u potragu za zalutalom? Posreći li mu se te je nađe, zaista, kažem vam, raduje se zbog nje više nego zbog onih devedeset i devet koje nisu zalutale. Tako ni Otac vaš, koji je na nebesima, neće da propadne ni jedan od ovih malenih.«