1 Sam 3,1-10.19-20
Mladi je Samuel služio Gospodinu pod nadzorom Elijevim; u ono vrijeme Gospodin je rijetko govorio ljudima, a viđenja nisu bila česta. No jednoga je dana Eli ležao u svojoj sobi – oči su njegove počele slabiti te više nije mogao vidjeti – svijećnjak Božji još ne bijaše ugašen i Samuel je spavao u svetištu Gospodinovom, ondje gdje je bio Kovčeg Božji. I Gospodin zovnu: »Samuele! Samuele!« A on odgovori: »Evo me!« I otrča k Eliju i reče: »Evo me! Ti si me zvao!« A Eli reče: »Ja te nisam zvao. Vrati se i spavaj!« I on ode i leže.
I Gospodin opet zovnu: »Samuele! Samuele!« Samuel usta, ode k Eliju i reče: »Evo me! Ti si me zvao!« A Eli odgovori: »Ja te nisam zvao, sine! Vrati se i spavaj!« Samuel još nije poznavao Gospodin i još mu nikada ne bijaše objavljena riječ Gospodnja.
I Gospodin zovnu Samuela po treći put. On usta, ode k Eliju i reče: »Evo me! Ti si me zvao!« Sada Eli razumje da je Gospodin zvao dječaka. Zato reče Samuelu: »Idi i lezi, a ako te zovne, ti reci: ‘Govori, Gospodine, sluga tvoj sluša.’« I Samuel ode i leže na svoje mjesto.
I dođe Gospodin i stade i zovnu kao prije: »Samuele! Samuele!« A Samuel odgovori: »Govori, sluga tvoj sluša.«
Samuel je rastao, a Gospodin je bio s njim i nije pustio da ijedna od njegovih riječi padne na zemlju. Sav Izrael, od Dana do Beer Šebe, spozna da je Samuel postavljen za proroka Gospodnjeg.
Ps 40,2-2.5-5.7-10
Uzdah se u Gospodina uzdanjem silnim,
i on se k meni prignu i usliša vapaj moj.

Blago čovjeku koji se u Gospodina uzda,
koji ne ide za štovateljima lažnih bogova,
za onima koji se predaju prijevari.

Nisu ti mile ni žrtve ni prinosi,
nego si mi uši otvorio:
paljenice ni okajnice ne tražiš.

Tada rekoh: »Evo dolazim!

U svitku knjige piše za mene:
 

Milje mi je, Bože moj, vršit’ volju tvoju,
Zakon tvoj duboko u srcu ja nosim.«

Tvoju ću pravdu naviještat’ u velikom zboru,
i usta svojih zatvoriti neću,
o Gospodine, sve ti je znano.


Mk 1,29-39
(Mt 8, 14–15; Lk 4, 38–39)
I odmah pošto iziđoše iz sinagoge, uđe s Jakovom i Ivanom u kuću Šimunovu i Andrijinu. A punica Šimunova ležala u ognjici. I odmah mu kažu za nju. On pristupi, prihvati je za ruku i podiže. I pusti je ognjica. I posluživaše im.
(Mt 8, 6–17; Lk 4, 40–41)
Uvečer, kad sunce zađe, donošahu preda nj sve bolesne i opsjednute. I sav je grad nagrnuo k vratima. I on ozdravi bolesnike – a bijahu mnogi i razne im bolesti – i zloduhe mnoge izagna. I ne dopusti zlodusima govoriti jer su ga znali.
(Mt 4, 23; Lk 4, 42–44)
Rano ujutro, još za mraka, ustane, iziđe i povuče se na samotno mjesto i ondje se moljaše. Potražiše ga Šimun i njegovi drugovi. Kad ga nađoše, rekoše mu: »Svi te traže.« Kaže im: »Hajdemo drugamo, u obližnja mjesta, da i ondje propovijedam! Ta zato sam došao.« I prođe svom Galilejom: propovijedao je u njihovim sinagogama i zloduhe izgonio.