Sir 5,1-8
Ne oslanjaj se na svoje bogatstvo i ne reci: »Ja imam dosta.«
Ne idi za svojom željom i svojom snagom,
slijedeći strasti svoga srca.
Ne reci: »Tko mi što može?«
jer će te Gospod kazniti.
Ne reci: »Griješio sam, pa što!«
jer Gospod umije čekati.
Ne uzdaj se toliko u oproštenje
da gomilaš grijeh na grijeh.
Ne reci: »Veliko je milosrđe njegovo,
oprostit će mi moje mnoge grijehe!«
jer je s njime milosrđe i gnjev
te na grešnike pada srdžba njegova.
Ne oklijevaj vratiti se njemu,
i ne odgađaj iz dana u dan;
jer će iznenada njegov gnjev planuti,
i u čas osvetni ti ćeš propasti.
Ne uzdaj se u blago krivo stečeno,
ono ti ništa neće koristiti u dan nesreće.

Ps 1,1-4.6-6

 

Blago čovjeku koji ne slijedi savjeta opakih,
ne staje na putu grešničkom
i ne sjeda u zbor podrugljivaca,

već uživa u zakonu Gospodinovu,
o zakonu njegovu misli dan i noć.
On je k’o stablo zasađeno
pokraj vódâ tekućica
što u svoje vrijeme plod donosi;
lišće mu nikad ne vene,
sve što radi dobrim urodi.

Nisu takvi opaki, ne, nisu takvi!
Oni su k’o pljeva što je vjetar raznosi.
Jer Gospodin zna put pravednih,
a propast će put opakih.

Mk 9,41-50
»Uistinu, tko vas napoji čašom vode u ime toga što ste Kristovi, zaista, kažem vam, neće mu propasti plaća.«
(Mt 18, 6–9; 5, 13; Lk 17, 1–2; 14, 34–35)
»Onomu, naprotiv, tko bi sablaznio jednoga od ovih najmanjih što vjeruju, daleko bi bolje bilo da s mlinskim kamenom o vratu bude bačen u more.«
»Pa ako te ruka sablažnjava, odsijeci je. Bolje ti je sakatu ući u život nego s obje ruke otići u pakao, u oganj neugasivi. I ako te noga sablažnjava, odsijeci je. Bolje ti je hromu ući u život nego s obje noge bit bačen u pakao. I ako te oko sablažnjava, iskopaj ga. Bolje ti je jednooku ući u kraljevstvo Božje nego s oba oka biti bačen u pakao, gdje crv njihov ne gine niti se oganj gasi.
Uistinu, ognjem će svaki od njih biti posoljen.
Dobra je sol. Ali ako sol postane neslana, čime ćete nju začiniti? Imajte sol u sebi, a mir među sobom!«