Iz 58,1-9a
Viči iz sveg grla, ne suspreži se! Glas svoj poput roga podigni.
Objavi mom narodu njegove zločine,
domu Jakovljevu grijehe njegove.

Dan za danom oni mene traže
i žele znati moje putove,
kao narod koji vrši pravdu
i ne zaboravlja pravo Boga svoga.
Od mene ištu pravedne sudove
i žude da im se Bog približi:
»Zašto postimo ako ti ne vidiš,
zašto se trapimo ako ti ne znaš?«
Gle, u dan kad postite poslove nalazite
i na posao gonite radnike svoje.
Gle, vi postite da se prepirete i svađate
i da pesnicom bijete siromahe.
Ne pòstite više kao danas,
i čut će vam se glas u visini!
Zar je meni takav post po volji
u dan kad se čovjek trapi?
Spuštati kao rogoz glavu k zemlji,
sterati poda se kostrijet i pepeo,
hoćeš li to zvati postom
i danom ugodnim Gospodinu?

Ovo je post koji mi je po volji,
riječ je Gospodina Boga:
Kidati okove nepravedne,
razvezivat’ spone jarmene,
puštati na slobodu potlačene,
slomiti sve jarmove;
podijeliti kruh svoj s gladnima,
uvesti pod krov svoj beskućnike,
odjenuti onog koga vidiš gola
i ne kriti se od onog tko je tvoje krvi.
Tad će sinut’ poput zore tvoja svjetlost,
i zdravlje će tvoje brzo procvasti.
Pred tobom će ići tvoja pravda,
a slava Gospodnja bit će ti zalaznicom.

Vikneš li, Gospodin će ti odgovorit’,
kad zavapiš, reći će: »Evo me!«

Ps 51,3-6a.18-19
Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome,
po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje!
Operi me svega od moje krivice,
od grijeha me mojeg očisti!

Bezakonje svoje priznajem,
grijeh je moj svagda preda mnom.

Tebi, samom tebi ja sam zgriješio
i učinio što je zlo pred tobom:

Žrtve ti se ne mile,
kad bih dao paljenicu, ti je ne bi primio.
Žrtva Bogu duh je raskajan,
srce raskajano, ponizno, Bože, nećeš prezreti.


Mt 9,14-15
(Mk 2, 18–22; Lk 5, 33–39)
Tada pristupe k njemu Ivanovi učenici govoreći: »Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste?« Nato im Isus reče: »Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!«