Br 12,1-13
A Mirjam i Aron uzeše rogoboriti protiv Mojsija zbog žene Kušanke kojom se oženio; jer bijaše uzeo za ženu jednu Kušanku.
»Zar je samo Mojsiju govorio Gospodin?« – rekoše mu. »Zar i nama nije govorio?« Gospodin to ču. Mojsije je bio veoma skroman čovjek, najskromniji čovjek na zemlji.
I odmah reče Gospodin Mojsiju, Aronu i Mirjam: »Vas se troje pojavite u Šatoru sastanka.« Njih se troje pojavi. U stupu oblaka siđe Gospodin te stade na ulazu u Šator. Zovnu Arona i Mirjam. Kad njih dvoje istupi naprijed, reče Gospodin: »Saslušajte riječi moje:
Nađe li se među vama prorok,
u viđenju njemu ja se javljam,
u snu njemu progovaram.
Ali nije tako sa slugom mojim Mojsijem.
Od svih u kući mojoj najvjerniji je on.
Iz usta u usta njemu ja govorim,
očevidnošću, a ne zagonetkama,
i lik Gospodnji on smije gledati.
Kako se onda niste bojali govoriti
protiv sluge moga Mojsija?«
Uskipjevši gnjevom na njih, Gospodin ode. Čim se od šatora oblak udaljio, gle! Mirjam ogubavi, kao snijegom posuta. Aron se okrenu prema Mirjam, a to guba na njoj.
Tada rekne Aron Mojsiju: »Gospodaru moj, ne svaljuj na nas kazne za grijeh koji smo u ludosti počinili i kojega smo krivci. Ne daj da ona ostane kao mrtvo dijete kojemu je već na izlasku iz majčine utrobe meso napol uništeno!«
Tada zavapi Mojsije Gospodinu: »Bože, molim te, ozdravi je!«

Ps 51,3-7.12-13
Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome,
po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje!
Operi me svega od moje krivice,
od grijeha me mojeg očisti!

Bezakonje svoje priznajem,
grijeh je moj svagda preda mnom.

Tebi, samom tebi ja sam zgriješio
i učinio što je zlo pred tobom:

pravedan ćeš biti kad progovoriš,
bez prijekora kada presudiš.

Evo, grešan sam već rođen,
u grijehu me zače majka moja.

Čisto srce stvori mi, Bože,
i duh postojan obnovi u meni!
Ne odbaci me od lica svojega
i svoga svetog duha ne uzmi od mene!


Mt 14,22-36
(Mk 6, 45–52; Iv 6, 15–21)
I odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko dok on otpusti mnoštvo. A pošto otpusti mnoštvo, uziđe na goru, nasamo, da se pomoli. Uvečer bijaše ondje sam.
Lađa se već mnogo stadija bila otisnula od kraja, šibana valovima. Bijaše protivan vjetar. O četvrtoj noćnoj straži dođe on k njima hodeći po moru. A učenici, ugledavši ga kako hodi po moru, prestrašeni rekoše: »Utvara!« I od straha kriknuše. Isus im odmah progovori: »Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!« Petar prihvati i reče: »Gospodine, ako si ti, zapovjedi mi da dođem k tebi po vodi!« A on mu reče: »Dođi!« I Petar siđe s lađe te, hodeći po vodi, pođe k Isusu. Ali kad spazi vjetar, poplaši se, počne tonuti te krikne: »Gospodine, spasi me!« Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i kaže mu: »Malovjerni, zašto si posumnjao?« Kad uđoše u lađu, utihnu vjetar. A oni na lađi poklone mu se ničice govoreći: »Uistinu, ti si Sin Božji!«
(Mk 6, 53–56)
Pošto preploviše, dođu na kraj, u Genezaret. I ljudi ga onoga kraja prepoznaju pa razglase po svoj onoj okolici. I donošahu mu sve bolesnike te ga moljahu da se samo dotaknu skuta njegove haljine. I koji bi se dotakli, ozdravili bi.