Izl 32,15-24.30-34
Mojsije se okrene i siđe s brda. U rukama su mu bile dvije ploče svjedočanstva, ploče ispisane na objema plohama; ispisane i s jedne i s druge strane. Ploče su bile djelo Božje; pismo je bilo pismo Božje u pločama urezano.
A Jošua ču viku naroda koji je bučio pa reče Mojsiju: »Bojna vika u taboru!« Mojsije mu odgovori: »Niti viču pobjednici,
niti tuže pobijeđeni:
tu ja samo pjesmu čujem.«
Čim se približi taboru te opazi tele i kako igraju, razgnjevi se Mojsije. Baci iz ruku ploče i razbije ih na podnožju brda. Pograbi tele koje bijahu napravili, spali ga ognjem i u prah satre. Onda prah razbaca po vodi i natjera Izraelce da je piju. »Što ti je ovaj puk učinio«, reče Mojsije Aronu, »da si tako velik grijeh na nj svalio?« »Neka se moj gospodar srdžbom ne raspaljuje«, odgovori Aron. »Sam dobro znaš kako je ovaj narod na zlo sklon. Rekoše mi: ‘Napravi nam boga pa neka pred nama ide! Ne znamo što se dogodi s tim čovjekom Mojsijem koji nas izbavi iz zemlje egipatske.’ Na to im ja rekoh: ‘Tko ima zlata, neka ga skine!’ Tako mi ga dadoše, a ja ga bacih u vatru te izađe ovo tele.«
Sutradan reče Mojsije narodu: »Težak ste grijeh počinili. Ipak ću se Gospodinu popeti. Možda za vaš grijeh oproštenje pribavim.« Mojsije se vrati Gospodinu pa reče: »Jao! Narod onaj težak je grijeh počinio napravivši sebi boga od zlata. Ipak im taj grijeh oprosti... Ako nećeš, onda i mene izbriši iz svoje knjige koju si napisao.« Nato Gospodin odgovori Mojsiju: »Onoga koji je protiv mene sagriješio izbrisat ću iz svoje knjige. Nego, idi sad! Povedi narod kamo sam ti rekao. Anđeo će moj pred tobom ići. Ali u dan kad ih pohodim, zbog njihova ću ih grijeha kazniti.«
Ps 106,19-23
Načiniše tele na Horebu,
klanjahu se liku od zlata slivenu.
Zamijeniše Slavu svoju
likom bika što proždire travu.

Zaboraviše Boga, koji ih izbavi
u Egiptu znamenja čineći
i čudesa u Kamovoj zemlji
i strahote na Crvenome moru.

Već namisli da ih satre,
al’ Mojsije, izabranik njegov,
zauze se za njih
da srdžbu mu odvrati, te ih ne uništi.


Mt 13,31-35
(Mk 4, 30–32; Lk 13, 18–19)
I drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi. Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama.«
(Lk 13, 20–21)
I drugu im kaza prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne.«
(Mk 4, 33–34)
Sve je to Isus mnoštvu zborio u prispodobama. I ništa im nije zborio bez prispodoba – da se ispuni što je rečeno po proroku: Otvorit ću u prispodobama usta svoja,
iznijet ću što je sakriveno
od postanka svijeta.