Post 27,1-5.15-29
Ostarje Izak, vid mu se očinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i reče mu: »Sine!« On mu odgovori: »Evo me!« A on nastavi: »Vidiš, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti. Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i lûk, pa idi u pustaru i ulovi mi divljači. Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem.«
Rebeka je slušala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav otišao u pustaru da ulovi divljači svome ocu, Potom Rebeka uzme najljepše odijelo svoga starijeg sina Ezava što je u kući imala, pa u nj odjene svoga mlađeg sina Jakova. U kožu kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata. Stavi zatim ukusan obrok i kruh što ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova.
Ode on k ocu i reče: »Oče!« On odgovori: »Evo me. Koji si ti moj sin?« A Jakov odgovori svome ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac; učinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogneš blagosloviti.« Izak upita svoga sina: »Kako si tako brzo uspio, sine moj?« On odgovori: »Jer mi je Gospodin, Bog tvoj, bio milostiv.« Potom Izak reče Jakovu: »Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi.« Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i reče: »Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove.« Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, upita još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?« Odgovori on: »Jesam.« Potom reče Izak: »Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi duša moja.« Jakov ga posluži pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio. Poslije toga reče mu njegov otac Izak: »Primakni se, sine moj, i poljubi me!« Kad se primače i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odjeće pa ga blagoslovi: »Gle, miris sina mog
nalik je mirisu polja
koje Gospodin blagoslovi.
Neka ti Bog daje
rosu s neba i rodnost zemlje:
izobilje žita i mladoga vina.
Narodi ti služili,
plemena ti se klanjala!
Braćom svojom gospodari,
nek sinci majke tvoje pred tobom padaju!
Proklet bio tko tebe proklinje;
blagoslovljen tko te blagoslivlje!«

Ps 135,1-6

PSALAM 135 (134)

Aleluja! Hvalite ime Gospodnje,
hvalite, sluge Gospodinove
koji u domu Gospodinovu stojite
u predvorjima doma Boga našega!

Hvalite Gospodina jer dobar je Gospodin,
pjevajte imenu njegovu jer je ljupko!
Jer Gospodin sebi odabra Jakova,
Izraela za dragu svojinu.

Znadem da je velik Gospodin,
da je nad bozima svim gospodar.
Što god se Gospodinu svidi,
to čini na nebu i na zemlji,
na moru i u bezdanima.

Mt 9,14-17
(Mk 2, 18–22; Lk 5, 33–39)
Tada pristupe k njemu Ivanovi učenici govoreći: »Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste?« Nato im Isus reče: »Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!«
»A nitko ne stavlja krpe od sirova sukna na staro odijelo, jer zakrpa vuče s odijela pa nastane još veća rupa.«
»I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva.«