Hoš 11,1-1.3-4.8c-9
Dok Izrael bijaše dijete, ja ga ljubljah,
iz Egipta dozvah sina svoga.
A ja sam Efrajima hodati učio,
držeći ga za ruke njegove;
al’ oni ne spoznaše da sam se za njih brinuo.
Užima za ljude privlačio sam ih,
konopcima ljubavi;
bijah im k’o onaj
koji u čeljustima njihovim
žvale opušta;
nad njega se saginjah
i davah mu jesti.

Srce mi je uznemireno,
uzavrela mi sva utroba:

Ps 80,2-2.3-3.15-16

Pastiru Izraelov, počuj,

ti što vodiš Josipa k’o stado ovaca!

 

Ti što sjediš nad kerubima, zablistaj

pred Efrajimom, Benjaminom, Manašeom:

Probudi silu svoju,
priteci nam u pomoć!
 

Vrati se, Bože nad vojskama,
pogledaj s neba i vidi, obiđi ovaj vinograd:
zakrili što zasadi desnica tvoja,
sina kog za se odgoji!

Mt 10,7-15
Putom propovijedajte: ‘Približilo se kraljevstvo nebesko!’ Bolesne liječite, mrtve uskrisujte, gubave čistite, zloduhe izgonite! Besplatno primiste, besplatno dajte! Ne stječite zlata, ni srebra, ni mjedi sebi u pojase, ni putne torbe, ni dviju haljina, ni obuće, ni štapa. Ta vrijedan je radnik hrane svoje.«
»U koji god grad ili selo uđete, razvidite tko je u njemu dostojan: ondje ostanite sve dok ne odete. Ulazeći u kuću, zaželite joj mir. Bude li kuća dostojna, neka mir vaš siđe na nju. Ne bude li dostojna, neka se mir vaš k vama vrati. Gdje vas ne prime i ne poslušaju riječi vaših, iziđite iz kuće ili grada toga i prašinu otresite sa svojih nogu. Zaista, kažem vam, lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj na Dan sudnji negoli gradu tomu.«