Jak 1,1-11
Jakov, sluga Boga i Gospodina Isusa Krista: dvanaestorim plemenima raseljeništva pozdrav.
Pravom radošću smatrajte, braćo moja, kad upadnete u razne kušnje znajući da prokušanost vaše vjere rađa postojanošću. Ali neka postojanost bude na djelu savršena da budete savršeni i potpuni, bez ikakva nedostatka.
Nedostaje li komu od vas mudrosti, neka ište od Boga, koji svima daje rado i bez negodovanja, i dat će mu se. Ali neka ište s vjerom, bez ikakva kolebanja. Jer kolebljivac je sličan morskom valovlju, uzburkanu i gonjenu. Neka takav ne misli da će primiti što od Gospodina – čovjek duše dvoumne, nepostojan na svim putovima svojim.
Neka se brat niska soja ponosi svojim uzvišenjem, a bogataš svojim poniženjem. Ta proći će kao cvijet trave: sunce ogranu žarko te usahnu trava i cvijet njezin uvenu; dražest mu lica propade. Tako će i bogataš na stazama svojim usahnuti.

Ps 119,67-68.71-72.75-76
 Prije nego bjeh ponižen, lutao sam,
ali sada tvoju čuvam riječ.
 Ti si tako dobar i dobrostiv:
nauči me pravilima svojim.
 Dobro mi je što sam ponižen
da bih tvoja naučio pravila.
 Draži mi je zakon usta tvojih
no tisuće zlatnika i srebrnika.

 Znadem, o Gospodine, da su ti sudovi pravedni
i da si me s pravom ponizio.
 Tvoja ljubav nek’ mi bude tješiteljicom
po obećanju koje si dao sluzi svom.

Mk 8,11-13
(Mt 16, 1–4; Lk 11, 16–29)
Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba. On uzdahnu iz sve duše i reče: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak.« Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko.